На главную

Тютчев Федор Иванович

Весенняя гроза

Proljetna oluja

Люблю грозу в начале мая,
Когда весенний, первый гром,
как бы резвяся и играя,
Грохочет в небе голубом.

Гремят раскаты молодые,
Вот дождик брызнул, пыль летит,
Повисли перлы дождевые,
И солнце нити золотит.

С горы бежит поток проворный,
В лесу не молкнет птичий гам,
И гам лесной и шум нагорный -
Все вторит весело громам.

Ты скажешь: ветреная Геба,
Кормя Зевесова орла,
Громокипящий кубок с неба,
Смеясь, на землю пролила.

 

Oluju volim ranog svibnja,
proljetni kada prvi grom
k'o da urezuje se, igra,
Na nebu tutnji plavetnom.

Gromovi grme, tutnje mladi,
Prah leti, kiša lije, gle,
Sunašce niti svoje zlati,
I visi kišno biserje.

Sa gore hita potok brzi,
U šumi ne mre ptica pjev,
I graja šume, zvuci brdski -
Veselo groma prate sijev.

Ti reć' ćeš: vrckava to Heba,
Zeusu orla pojila,
pa gromobujni pehar s neba,
Smijuć se, zemljom prolila.

Rafaela Božić Šejić

 

Hosted by uCoz