На главную

А.Макаревич


Бывают дни, когда опустишь руки
И нет ни слов, не музыки, ни сил.
В такие дни я был с собой в разлуке
И никого помочь мне не просил.

И я хотел уйти куда попало,
Закрыть свой дом и не найти ключа,
Но верил я - не все еще пропало,
Пока не меркнет свет, пока горит свеча.

И спеть меня никто не мог заставить -
Молчание - начало всех начал,
Но если плечи ветер мне расправит,
Как трудно будет сделать так, чтоб я молчал!

И пусть сегодня дней осталось мало,
И выпал снег, и кровь не горяча,
Я в сотый раз опять начну сначала,
Пока не меркнет свет, пока горит свеча.

Okazas tagoj senespere mutaj -
Senvorta, senmuzika atoni'.
Dum tiuj tagoj estis mi kaputa
Kaj de neniu helpon petis mi.

Kaj volis fughi ien, malaperi,
Shlosilon perdi de l' shlosita kel',
Sed kredis mi - ne indas malesperi
Dum restas iu lum', dum brulas al kandel'.

Kaj kanti min neniu povis igi -
Silento estas oro por anim'.
Sed se la kanto dorson plirektigis,
Neniu povis silentigi min.

Kaj se hodiau tagoj ighis kurtaj,
Kaj sango jam fluetas sen akcel',
Mi vican fojon rekomencos l' tuton
Dum restas iu lum', dum brulas la kandel.

Esperantigis J.Zajdman

 

Hosted by uCoz